Šta su trans masti?

Postoje dve vrste trans masti – one koje se nalaze u prirodi i one nastale veštačkim putem. One prirodne možemo naći u proizvodima životinjskog porekla (poput mlečnih proizvoda i mesnih prerađevina). Mada u maloj količini, ali ipak postoje. One nastale veštačkim putem nastaju dodavanjem hidrogena u tečne masti kako bi postale što čvršće. Od ulja pravimo mast.

Zbog čega se koriste trans masti?

Trans masti su veoma praktične. Jeftinije su, duže traju i daju jelima „punoću“. Većina restorana ih koristi u prženju pomfrita jer ne moraju da menjaju ulje, može da se koristi više puta. Pojedine države (Kanada, Danska, Švajcarska, Kalifornija) su uvele zakone za smanjenje ili čak potpunu zabranu upotrebe trans masti pri spremanju hrane.

Koja hrana sadrži trans masti?

Trans masti se mogu naći u mnogim namirnicama, ali najčešće u „fast food-u“ poput krofni, čipsa, peciva, pita, biskvita, pica, krekera, margarina ... Ako ih potražite na sadržaju, retko kada ćete naći trans masti, uglavnom pokušavaju da ih zamaskiraju sa hidrogenizovanim ili delimično hidrogenizovanim uljima. Rezultat je isti. Treba da znate i da ukoliko po porciji ima manje od 0.5 gr, proizvođač može da kaže da je proizvod „TRANS FAT FREE“ . Upravo tako je kola sugar zero bez šećera (ovaj zakon važi za sve sastojke,ne samo za mast) i čips trans fat free.

Kako trans masti deluju na naš organizam?

Nikakvih benefita na naš organizam nemaju trans masti. Smanjuju HDL („dobar“) holesterol, povećavaju LDL („loš“) holesterol, povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti, mogu dovesti do dijabetesa, mogu izazvati kancere. Svetska Zdravstvena Organizacija predlaže da ih ograničimo na manje od 1% ukupnog kalorijskog unosa.