Magnezijum

U organizmu zdrave osobe nalazi se oko 24g (1mol) magnezijuma (Mg). Najveći deo se nalazi u kostima, a ostatak u mišićima, mekom tkivu, eritrocitima i serumu. Mg u kostima je depo koji služi kao pufer za ekstracelularni magnezijum. Kapacitet se smanjuje godina jer se sa starenjem čovekovog organizma gubi skoro polovina magnezijuma iz kosti.

Od celokupne količine Mg u humanom organizmu više od 90% se nalazi u ćelijama.

Homeostaza Mg održava se ravnotežom između apsorpcije u tankom crevu i izlučivanja preko bubrega. Homeostaza Mg i drugih minerala zavisi od unosa hrane i vode, efikasnosti intestinalne apsorpcije i renalne ekskrecije i drugih uticanjih činilaca.

Raznovrsnom ishranom unosi se oko 300mg Mg dnevno, a apsorbuje se oko 30 – 50%. Apsorbuje se čitavom dužinom tankog creva dok je maksimalna apsorpcija u ileumu. Apsorpcija Mg u tankom crevu obrnuto je srazmerna količini unetog Mg. Kod smanjenog unosa Mg apsorpcija se povećava i do 80%, a smanjuje na samo 20% kod povećanog unosa. Mg se u tankom crevu apsorbuje u vidu jona, pasivnim i aktivnim transportom, za koje se smatra da nisu pod hormonskom kontrolom. Najveći deo Mg apsorbuje se paracelularnim mehanizmom koji se aktivira posle obroka, kada je visoka koncentracija Mg u tankom crevu. Kod niskih koncentracija u intestinalnom lumenu, transport Mg odvija se transcelularnim mehanizmom.

Zbog hemijske sličnosti Mg i Ca, vitamin D može da poveća apsorpciju Mg, dok povećan unos Ca nema uticaja.

Povećan unos Mg smanjuje apsorpciju Ca i fosfata zbog stvaranja nerastvorenog magnezijum fosfata. Visok unos vlakana i cinka smanjuje apsorpciju Mg. Smanjen nivo vit B6 povezan je sa poremećajem ravnoteže Mg u organizmu. Značajno povećane koncentracije slobodnih masnih kiselina i oksalata mogu da smanje količinu apsorbovanog Mg.

Činjenica da Mg ima nezamenljivu ulogu u metabolizmu ATP – a ukazuje na njegov značaj. Kofaktor je preko 300 vitalnih enzimskih reakcija kao što su biosinteza proteina, masnih kiselina, aktivacija amino – kiselina, glikoliza, oksidativna fosforilacija, transkripcija DNA i transketolazne reakcije.

Mahunarke, celo zrne žitarica, tamno zeleno povrće, orasi, lešnici i kakao su dobri izvori Mg. Tokom tehnološke obrade zrna pšenice odstranjuje se omotač čime se smanjuje količina Mg i do 80%.

Deficit je redak. Simptomi su poremećaj gutanja i slabljenje apetita, razdražljivost, drhtanje mišića, tikovi, konfuzija, dezorijentisanost, apatija, gubitak pamćenja i smanjena sposobnost učenja.

Ako koristite supelementaciju Mg, izbegavajte magnezijum oksid zbog svoje slabe bioraspoloživosti.