Kokosovo ulje

Kokosovo ulje je veoma popularno u poslednje vreme, čak ga neki nazivaju i „superhranom“. Korišćenje kokosovog ulja se dovodi u vezu sa smanjenjem simptoma Alchajmerove bolesti, gojaznosti, hiperglikemije, visokog krvnog pritiska, artritisa i drugih srčanih oboljenja. Sa druge strane, druga grupa ljudi ukazuje na oprez zbog velike količine zasićenih masnih kiselina. Pa, hajde da vidimo.

Dve vrste kokosovog ulja koje možemo naći u prodaji su rafinisano i devičansko. Rafinisano ulje je prerađeno kako bi se uklonile netrigliceridne komponente koje mogu da dovedu do neželjenog ukusa i boje. Rafinisano ulje ima duži životni vek i neutralnog je ukusa. Devičansko ulje je minimalno prerađeno kako bi se zadržale komponente koje ulju daju orašast ukus i belu boju. Devičansko ulje je više pogodnije oksidaciji i ima kraći životni vek. Sastav masnih kiselina je identičan u obe vrste!

Kokosovo ulje je veoma bogato zasićenim masnim kiselinama (više od 85%). Delimično je bogato mastima srednjeg lanca što ulje čini nešto rastvorljivijim u vodi za razliku od ostalih ulja. Trigliceridi srednjeg lanca koji mogu da se separatišu iz kokosovog ulja nazivaju se MCT uljem.

Za razliku od ostalih biljnih ulja, kokosovo ulje sadrži veoma nisku količinu vitamina i fitosterola, ali veliku količinu fenolnih komponenti. Zbog procesa prerade, devičansko ulje sadrži veću količinu fenolnih komponentni od rafinisanog.

Kada se konzumiraju, masne kiseline srednjeg lanca se apsorbuju i transportuju preko vene porte direktno u jetru, za razliku od masnih kiselina dugog lanca koje se transportuju preko hilomikrona. Ovo znači da se većina masnih kiselina srednjeg lanca metaboliše od strane jetre pa time dolazi do smanjenja količine masti koja se može taložiti u vidu adipoznog tkiva. Naravno, ako preteramo sa unosom, višak će se transportovati pomoću VLDL (lipoproteini veoma male gustine) do masnog tkiva i tu će se taložiti.

Efekti kokosovog ulja u prevenciji bolesti nisu dokazani kod ljudi. Povećan unos zasićenih masti u ishrani dovodi do povećanja LDL holesterola u serumu. Kokosovo ulje takođe može podići i HDL holesterol ali su dokazi o benefitima siromašni.

Fenolne komponente u kokosovom ulju se ponašaju kao antioksidanti koji štite ćelije. 100 gr devičanskog kokosovog ulja sadrži oko 30 mg fenolnih komponenti, i 833 kcal, dok 100 gr borovnica sadrži oko 800 mg i svega 57 kcal. Ako su vam cilj fenolne komponentne, dosta bolji i manje kaloričniji izbor su voće i povrće.

Svoju namenu, osim u ishrani, takođe može imati i u kozmetici (dobar je za kožu, kosu i za zdravlje usta). Kada se konzumira kao hrana, nije ni superheroj ali ni zločinac. Kokosovo ulje je energetski bogato ali sa velikom količinom zasićenih masti. Da li će se istraživanja promeniti, ostaje nam da vidimo.