Većina ljudi koji imaju problem sa stomakom, odnosno sa određenom vrstom hrane, se odluči na testove intolerancije. Mnogi od njih to mogu odraditi i kod kuće, bez igle, krvi i drame koju ista izaziva. Možda su čak ti „domaći“ testovi i validniji od laboratorijskih.

Često se pod nazivom intolerancija mešaju i neki drugi simptomi.

Intoleranciju možemo predstaviti kao nemogućnost da se određena vrsta hrane svari, odnosno nedostatak digestivnih enzima za određene namirnice.

Alergija na hranu je nešto sasvim drugo. Kada imuni sistem pomisli da su proteini iz hrane pretnja, reaguje stvarajući antitela koja se vezuju za alergene. Ovo izaziva mnoštvo imulonoških reakcija, pa i lučenje histamina koji je odgovoran za reakcije poput crvenila, otoka, svraba, stomačnih problema...

Još bih kao poseban slučaj izdvojio cilijačnu bolest, odnosno problem sa glutenom.

Kada testiramo intoleranciju na hranu gledamo kako imunoglobulin G (IgG), antitelo imunog sistema, reaguje na stotinu različitih namirnica. Ako je vrednost povišena znači da postoji intolerancija. Međutim to je jako slično testiranju alergije na hranu, gde se meri imunoglobulin E (IgE). Kada su njegove vrednosti povišene znači da imuni sistem vidi hranu kao pretnju i izaziva imunološke reakcije. Testovi IgE su mnogo pouzdaniji nego testovi IgG.

Pojedini stučnjaci smatraju da je povišen nivo IgG zapravo normalna reakcija našeg organizma na unos hrane i da nema potrebe da se brinemo zbog toga (American Academy of Allergy, Asthma & Immunology; The Canadian Society of Allergy and Clinical Immunology; The European Academy of Allergy and Clinical Immunology). Međutim, ako je IgE povišen, to je znak da nam ta hrana stvara alergijske reakcije.

Možda ste malo skeptični prema ovome i pomislite kakve veze ima ako su IgG testovi nepouzdani. Ima veze, bar zbog 3 razloga. Nepouzdani testovi intolerancije mogu dovesti do:

· Nastavljanja konzumiranja hrane koja nam stvara probleme jer ta hrana nije reagovala na IgG.

· Prestajete da jedete hranu koja vam potpuno odgovara i time dolazite u deficit određenih namirnica.

· Ne uspevate da detektujete prave krivce vaših problema.

Nakon gore navedenih tvrdnji, postavlja se pitanje šta raditi, odnosno kako dektovati hranu koja nam stvara probleme. Predstaviću dve jednostavne, lake i ekonomične tehnike koje ne zahtevaju vađenje krvi i dramu koja s njom ide.

1. Vođenje dnevnika ishrane.

Mesec dana vodite dnevnik ishrane gde ćete popunjavati šta jedete, koliko jedete, kako jedete (brzo/polako), kako se osećate i koliki vam je nivo stresa u vreme obroka.

2. Eliminaciona dijeta.

Ako smatrate da imate problem sa određenom vrstom namirnice, izbacite je i pratite reakcije. Često se dešava da se stomak nadima nakon hrane bogate vlaknima, ako mislite da je baš to problem, izbacite tu hranu iz ishrane i pratite reakcije.

Naravno, sve ovo ne radite na svoju ruku nego prvo potražite medicinsku pomoć i nakon toga savetnika za ishranu koji vam može pomoći da rešite problem. Ako ste zainteresovani za saradnju, možete me kontaktirati.